Ka­da su po­či­nja­li da se ba­ve mu­zi­kom, čla­no­vi po­pu­lar­nog ben­da „Ama­de­us” ni­je­su ni slu­ti­li da će jed­no­ga da­na na­sli­je­di­ti kult rok ben­da „Bi­je­lo dug­me”, kad je ri­ječ o bro­ju lju­di ko­ji do­la­ze na nji­ho­ve na­stu­pe. „Dug­mi­ći” su dav­ne 1977. kod Haj­duč­ke če­sme u Be­o­gra­du oku­pi­li 100.000 lju­di, a čla­no­vi „Ama­de­u­sa” oku­pi­li su isto to­li­ko pu­bli­ke u ju­lu 2013. na Adi Ci­gan­li­ji. Da­nas slo­ve za bend ko­ji u sva­kom tre­nut­ku mo­že da na­pu­ni bi­lo ko­ji kon­cert­ni pro­stor u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri. To­me u pri­log ide i či­nje­ni­ca da su „Ama­de­u­sov­ci” na na­šem pri­mor­ju svi­ra­li go­to­vo ci­je­log pro­šlog lje­ta, i da je za sva­ki nji­hov na­stup tra­že­na „kar­ta vi­še”.
-Ne­ma­mo po­da­tak ko­li­ko je pu­bli­ke do sa­da do­šlo na na­še kon­cer­te, ali s’ ob­zi­rom na to da se du­go ba­vi­mo mu­zi­kom, ta ci­fra je mi­li­on­ska – ka­že za „Dan” Bo­jan Ta­sić-Dža­ja, pje­vač „Ama­de­u­sa”. - Bit­no je da sa istim ža­rom, i istom ko­li­či­nom ener­gi­je i lju­ba­vi na­stu­pa­mo i pred 50 i pred 50.000 lju­di. Na­ma je na­ša pu­bli­ka naj­bit­ni­ja, u ma ko­li­kom bro­ju do­šla na naš na­stup. Oni to osje­ća­ju i zna­ju, za­to nas i po­dr­ža­va­ju svih ovih go­di­na, i hva­la im na to­me!
Sni­mi­li ste no­vu pje­smu sa čla­no­vi­ma Fil­har­mo­ni­je iz Bu­ga­r­ske. Opet „ve­za” sa „Bi­je­lim dug­me­tom” – i oni su pri­je 35 go­di­na sni­mi­li pje­smu sa nji­ma. Ka­ko je do­šlo do sa­rad­nje?
-Bu­gar­ska Fil­har­mo­ni­ja sni­ma­la je u stu­di­ju u So­fi­ji, je­di­nom u re­gi­o­nu ko­ji je za ta­kvu vr­stu ra­da, sa naj­bo­ljim ure­đa­ji­ma. Bu­gar­ski stu­dio je pan­dan stu­di­ju u Los An­đe­le­su u ko­me se sni­ma svjet­ska film­ska mu­zi­ka. Pje­sma ko­ju smo ura­di­li sa vr­hun­skim mu­zi­ča­ri­ma iz Bu­gar­ske no­si na­slov „Iz­da­ji­ce”, sni­ma­mo i spot, ta­ko da će­mo se po­tru­di­ti da na­šu pu­bli­ku vr­lo br­zo ob­ra­du­je­mo na pra­vi na­čin.
Sa­ra­đi­va­li ste sa Ni­go­rom i or­ke­strom Bo­ba­na Mar­ko­vi­ća. Ka­ko ste za­do­volj­ni re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke na pje­smu „Žur­ka”?
-Pje­sma „Žur­ka” ja sa­ma po se­bi br­za i di­na­mič­na, me­lo­di­ja ko­ja la­ko ula­zi u uši, ta­ko da već sa pr­vim tak­to­vi­ma pu­bli­ka po­či­nje da đu­ska. Ovom pri­li­kom još jed­nom za­hva­lju­je­mo or­ke­stru Bo­ba­na i Mar­ka Mar­ko­vi­ća i Ni­go­ru ko­ji su to iz­ni­je­li na pra­vi na­čin.
Ovog mje­se­ca če­ka vas ve­li­ka tur­ne­ja po Ame­ri­ci, na lje­to će­te vje­ro­vat­no opet bi­ti u Cr­noj Go­ri. Go­di­na­ma ra­di­te „pu­nom pa­rom”. Da li ste se uže­lje­li od­la­ska na od­mor?
-Upra­vo ko­ri­sti­mo da­ne zim­skog od­mo­ra i sva­ko je oti­šao na svo­ju stra­nu da „na­pu­ni ba­te­ri­je” za no­ve rad­ne po­bje­de. Ali, iskre­no, i po­red to­ga što ra­di­mo pu­nom pa­rom du­gi niz go­di­na, je­dva če­ka­mo da po­no­vo sta­ne­mo na bi­nu i dru­ži­mo se sa lju­di­ma ko­ji vo­le na­še pje­sme.
Spot za pje­smu „Mo­ja ze­mlja” bio je za­bra­njen na dr­žav­noj te­le­vi­zi­ji. Ka­ko ste pre­gr­mje­li tu me­dij­sku blo­ka­du? I ka­ko se bo­ri­te kao osvje­do­če­ne pa­tri­o­te, na­ža­lost če­sto iz­lo­že­ni u sop­stve­noj dr­ža­vi?
-Kad je ri­ječ o me­dij­skoj blo­ka­di, to je bio slu­čaj sa­mo sa pje­smom „Mo­ja ze­mlja” i to na sa­mo jed­nom me­di­ju, jer je ci­je­la pri­ča u ve­zi te pje­sme do­bi­la to­tal­no dru­gu ko­no­ta­ci­ju. Ako pa­žlji­vo slu­ša­te pje­smu, vi­dje­će­te da se u njoj go­vo­ri o lju­ba­vi mu­škar­ca pre­ma že­ni; me­đu­tim, dok gle­da­te spot, ona po­pri­ma dru­gu di­men­zi­ju. Na kra­ju smo is­pa­li na­ci­o­na­li­sti i šo­vi­ni­sti, što ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa isti­nom. Ali, mi smo lju­di ko­ji se tru­de da sve lo­še osta­ve iza se­be i pam­ti­mo sa­mo li­je­pe stva­ri. Ta­ko će nam kon­cert na Adi Ci­gan­li­ji, ko­ji je ina­če bio u zna­ku pje­sme „Mo­ja ze­mlja”, osta­ti u sje­ća­nju, jer je tog da­na sa na­ma bi­lo vi­še od 100.000 lju­di ko­ji su shva­ti­li pra­vo zna­če­nje pje­sme.
U Sr­bi­ji slo­vi­te za bend ko­ji je uče­stvo­vao u naj­vi­še hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja. Da li je fi­lo­zo­fi­ja „Ama­de­us ben­da” uvi­jek bi­la „vi­še od mu­zi­ke”? Ka­ko gle­da­te na ko­le­ge-mu­zi­ča­re ko­ji se dr­že po­da­lje od stvar­nog ži­vo­ta i svo­ju ka­ri­je­ru svo­de is­klju­či­vo na sni­ma­nje pje­sa­ma, spo­to­va i na­stu­pe, a ne i na dru­štve­no-ko­ri­snu ulo­gu?
-Mi se ne ba­vi­mo tu­đim ka­ri­je­ra­ma i ži­vo­ti­ma, ta­ko da ne mo­že­mo da ko­men­ta­ri­še­mo tu­đu fi­lo­zo­fi­ju ra­da. „Ama­de­us” ima mno­go hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja u vi­du kon­ce­ra­ta, do­ni­ra­nja nov­ca, ra­znih vr­sta po­mo­ći... Na ža­lost, ne mo­že­mo po­mo­ći sva­ko­me jer je to pro­sto ne­mo­gu­će, ali tru­di­mo se, u skla­du sa na­šim oba­ve­za­ma i slo­bod­nim vre­me­nom da se oda­zo­ve­mo po­zi­vi­ma onih ko­ji­ma je ta po­moć po­treb­na. Sa­mo sa­zna­nje da smo uči­ni­li jed­no do­bro dje­lo či­ni da se po­sli­je to­ga osje­ća­mo mno­go bo­lje i is­pu­nje­ni­je, što je, za­pra­vo, i po­en­ta ba­vlje­nja hu­ma­ni­tar­nim ra­dom.
Ka­ko gle­da­te na če­sta go­sto­va­nja hr­vat­skih mu­zi­ča­ra u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri? Sme­ta li vam iz­o­sta­nak re­ci­pro­ci­te­ta?
-Na­rav­no da ni­je­smo rav­no­du­šni, ali mi smo sa­mo mu­zi­ča­ri ko­ji ne mo­gu mno­go to­ga da pro­mi­je­ne. Osim boj­ko­ta, ne vi­dim dru­gi vid bor­be pro­tiv to­ga, a pi­ta­nje je šta bi taj boj­kot na kra­ju do­nio ili od­u­zeo. Opet, na kra­ju gu­bi sa­mo mu­zi­ka, jer slo­ži­će­te se, ta­kav sce­na­rio ipak pi­še ne­ko dru­gi...S.M.


Re­gi­on vr­vi od mu­zič­kih ta­le­na­ta

Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te „Zvi­je­zde Gran­da”, „Pin­ko­ve zvi­je­zde” i „Pin­ko­ve zvje­zdi­ce”? Da li ste me­đu tak­mi­ča­ri­ma za­pa­zi­li ne­ko­ga ko­me pred­vi­đa­te ve­li­ku ka­ri­je­ru?
-Na ža­lost, ne­ma­mo pu­no vre­me­na da pra­ti­mo sva mu­zič­ka de­ša­va­nja, osim kad ne­što u pro­la­zu vi­di­mo ili ču­je­mo. Ali, s’ ob­zi­rom na to da je ci­je­la biv­ša SFRJ pod­ne­blje gdje stvar­no ima mno­go mu­zič­kih ta­le­na­ta, na sum­nja­mo da će se po­ja­vi­ti ne­ki no­vi klin­ci ko­ji će jed­no­ga da­na ima­ti za­vid­ne ka­ri­je­re.